Život u trećem licu jednine / Agonija

Život u trećem licu jednine

"On je samoživ,
On je kratkovid
On ne vidi nikog sem sebe,
On je bez pravca,
On je komarac,
Koji našom krvlju ispunjava sebe,
On je pokretni tumor,
Razlog za umor,
I ne zna ni da napiše
Smisao za humor,
On je deficit sreće,
Definicija agonije,
Ako već umire sada što ranije nije"

Besede tajni
Ljubitelji mog društva
Sa dimom cigarete
U razgovor se upušta
I reče baš konkretno
Čovek broj jedan
Da sam leden i kamen
I potpuno bezvredan
Pljuje u lice
Šakom slomi sto
Reče da je gotovo
Da želi da završi to
Prekine odnos
Jer meni je lako
Jer ja navodno glumim
E, da je bar tako..
Kasnije zazvoni
Pametni telefon
Jako glup razgovor
Ironično usledi
Reče mi čovek br 2
To ne patim ja
To su oblici sna
Ja sam psihijatrijski slučaj
I ti je sve
Jel da?
Voleo bih da takvi
Život mi pišu
Oboje korice
Knjige mog života
Na sreću sam
Proklet
Da borim se sam
I čovek br 3
Rekne
"Razumem te, i znam"
I tako sad meni
Bes proključa
Ludim i lutam
Na licu je strah
Na krevetu krvavi rukav
Da li to neko,
Baca čini na moje ime,
Dok živim taj život
U trećem licu jednine?

"On nije bolestan,
On je samo tužan,
Imao je nervni slom
I sada je ružan,
On ima problem sa sobom,
A ne sa nama
Njemu u nalazima krvi
Piše depresija i tama,
Više nije ni lepotan,
Ne proizvodi te hemije
Ima izraz lica
Obolelog od leukemije,
Na rečima surov,
Na rečima prgav,
Mi čekamo ovaciju
Za njegov poslednji trzaj,
Karte su prodate
I film počinje,
Ako nije već gotov biće pre nego kasnije"

Diskutuju gledaoci
Kakav je show
Kažu da lažem
Da glumim sve
Scena hipohondrije
Misle da je glavna tačka
Moj teatralni performans
I u uglu crna mačka
Ja sa šeširom i tompusom
Sviram jazz i igram
To oni misle
Da ja se samo igram
Da, meni je odlično
Kako da ne
Ja ispijam kafe
Kod lekara
Zašto da ne?
Sve je to divno
Stigmatizovsti me
Kao da sam
Psihijatrijski slučaj
Al' život je kučka
Preživeo sam Svašta
I načinio me takvim
Njihovo nepoverenje
Izdaja mog lika
Načiniće štete
Više nego koristi
I onda mi dođe
Da okončam život
Da pobacam karte
Da uništim sve,
Jer vi koji pravite plamen
Ne znate njegov put
I dokle vatra gori
I dokle vaša reč ide
Šta sve ona ruši,
Da li to neko čuje
Vrisak što pomera planine,
Osećam samoće
Kad niko ne brine,
Dok živim taj život
U trećem licu jednine,
Agonija mi je jedini prijatelj,
Koja razume,
Koja zna,
Da kada lomim se,
To se retko oprašta,
I kada umirem,
To se lako zaboravlja..

"On to umišlja,
On je dvodimenzionalni frik,
On je rupa bez dna,
On živi i umire
Kao i njegov stih,
Njemu se dešavaju
Čudne i neobične stvari,
On je slep na dobrotu,
On ne vidi ništa ustvari,
Njemu je život u boji
A savest mu je ruševina
Njemu sve dobro stoji,
On uživa da pazi u svojim bolestima,
Nek umre ko pas
Na ulici Bulevara,
To je jedna
Izmišljena priča stara.."

Ma ljudi su dobri
Svet je tako super
Ja zavaravam sebe
I hranim svoje dupe
Ja sam kreator
Svih žalbi koje kažem
Loših trenutaka
Ja zapravo lažem