Monolog

U jednom trenutku
Začu se eho
Beše moj glas
Tih kao mesto
Mesto mog
Životnog monologa
Depresivnog
Govornog nastupa
Bez linija i žica
A nervi su vezani
Stežu kao steznici
Srce jače lupa
Ali ne čuješ ton
Beše to ja
Kao zidu da
Nemo šapućem
I moji glasovi
Vrište i kao
Da ništa
Baš ništa ne govore

Prolog
Uz pratnju muzike
Moje drame
Nevidljive
Celinu i suštinu
Mojih reči
Niko sem mene
Ne poznaje
Potpuno sam
Budan sanjam
Da li sve vreme
Sa zidom razgovaram?
Zid plača, za tebe brana
Odbrana mog
Monologa
Beše to ja
Kletva poslata
Iz prošlog života
Da ti promeni svet
I začu se krik
Ne, nije stih
Već tvoj beg
Trčeći bežeći
U neki mozda
Imagirani svet
Moja realnost
Izaziva prasak
Cepanje atoma
U manje delove
I nisam jasan
Sve dok hartija
Na kojoj pišem
Bude monolog
I izgori što pre

Besedim
Zube trošim
Pokvarene i lomljive
Kao cigle
Našeg doma
Trebaju nam
I takve bačene
Rasparčane
Puklo je dosta
I opet sastavilo
Mnoge sam
Tačke
U zarez ispravio
I pričajući tebi
Dobronamerno
Zavio cigaretu
I legao
Čuo sam
Monoton
Jednostavan odgovor
"da li je to
Bilo sve sto si rekao"
Ah, da
Mozgu utišaj ton
Previše bučno
Budi se demon
Beše to ja
I prljavi monolog
Kao ledbeća
Utvara
Proganja tvoj dom
Dok Besedim tmurno
Za tvoje dobro
Ti gledaš u stari
Prašnjavi digitron
Valjda je tako
Kada ozbiljnost raste
Taj fijaker koči
I konj slomi nogu
Neki od nas
Samo drže
Monolog
Kao profesori
Deci koja odu