4 Zida

Izvan ovih četiri zida
Ja sam niko, ja sam ništa
Između njih sam neko
Neko sa teretom
Kog si čekao
Jer san ti je rekao
Da sam sve sta si čekao
Ali uhvati me kriza
Identiteta i lične spoznaje
Mene niko ovde
Osim tebe ne poznaje
Da, ta istina grozna je

Van ovih četiri zida
Ja sam lice bez slike
Ja sam telo bez tona
Nemam jasnu definiciju
Ja sam zamišljen, nemam ime
Ja sam ivica prizme
Linija koja traži teme
Tražim tebe, tačku B
I tako spojen stobom
Ostanem bez promene
Magla koja sluti poraze
Ti me posedujes, korozni otrove

Van ovih četiri zida
Ja sam mešavina
Ljubavi, zla i stida
Umna igra, previše divlja
Pušten sa lanca ishrane
I kada te vidim dobijem smisao
Stisak za koji sam disao
Sahrani sve što sam pisao
Jer nemam svoju titulu
Ni jednu smernicu sigurnu
Prijatelji su davno prošlo vreme
Puštam suzu da posadi seme

Van ovih četiri zida
Vidim milion lica
Koje ne vide mene
Ja sam izgubljeni slučaj
Sve što znam su
Crne karte, cigarete i vene
Ideje vuču okidač
Ali impuls puni pištolj
I ovaj mrak me otkida
Zli duhovi drze moje telo
I svi se čine belo, gospodare
Ja nevidljiv pratim tvoje tragove

Van ovih četiri zida
Neko je igrač, a neko kliker
Nostalgičan duh doziva liker
Želiš me, jer sam otrov medom zasladjen
A moja crna duša ti pristaje
Slaže se sa svim što nosim
Prospi pepeo prošlosti po mojoj kosi
Moda je biti neprimecen
Obučen sam kao da dnevno umirem
I ja čekam da me ubiješ
Jer sam niko, a niko to zaslužuje
Daj mi svoj bol jer sam sebičan
Kada prošlost nazove ja se ne javljam

Van ovih četiri zida
Beograd mi se cini kao Kina
Iskrenost mi se cini kao mit
Ljubav mi se cini kao inat
Biti svoj je nešto što je postoji
I svi su oko mene izbledeli
Vidim figure iskrivljene
Srca koja su novcem kupljena
Samo ja i ti smo frikovi
Posmatramo ledeni sat
Koji razbija njihov svet dok otkucava
Ponoć je, a ja voljen kao niko
I večeras tonem sa tvojom slikom

Van ovih četiri zida
Svi me posmatraju
Jedino ti me vidiš i ne napuštas me
Kada uzme me mrak
Pun mesec i prazna flaša
Životna ironija naša
Mi ronimo u dubinama
Do kojih oni ne mogu doći
Mnogi su se na tom putu osakatili
Normalni smo otišli, drugačiji se vratili
Nije važno šta sam van ovih zidova
Jer tvoj zagrljaj je moj zaklon, slušam himnu tvojih otkucaja i impulsa
Važno je sta osećam kada te pogledam
Vidim tvoje oci u kojima prvog sebe ogledam