Monolog

U jednom trenutku
Začu se eho
Beše moj glas
Tih kao mesto
Mesto mog
Životnog monologa
Depresivnog
Govornog nastupa
Bez linija i žica
A nervi su vezani
Stežu kao steznici
Srce jače lupa
Ali ne čuješ ton
Beše to ja
Kao zidu da
Nemo šapućem
I moji glasovi
Vrište i kao
Da ništa
Baš ništa ne govore

Prolog
Uz pratnju muzike
Moje drame
Nevidljive
Celinu i suštinu
Mojih reči
Niko sem mene
Ne poznaje
Potpuno sam
Budan sanjam
Da li sve vreme
Sa zidom razgovaram?
Zid plača, za tebe brana
Odbrana mog
Monologa
Beše to ja
Kletva poslata
Iz prošlog života
Da ti promeni svet
I začu se krik
Ne, nije stih
Već tvoj beg
Trčeći bežeći
U neki mozda
Imagirani svet
Moja realnost
Izaziva prasak
Cepanje atoma
U manje delove
I nisam jasan
Sve dok hartija
Na kojoj pišem
Bude monolog
I izgori što pre

Besedim
Zube trošim
Pokvarene i lomljive
Kao cigle
Našeg doma
Trebaju nam
I takve bačene
Rasparčane
Puklo je dosta
I opet sastavilo
Mnoge sam
Tačke
U zarez ispravio
I pričajući tebi
Dobronamerno
Zavio cigaretu
I legao
Čuo sam
Monoton
Jednostavan odgovor
"da li je to
Bilo sve sto si rekao"
Ah, da
Mozgu utišaj ton
Previše bučno
Budi se demon
Beše to ja
I prljavi monolog
Kao ledbeća
Utvara
Proganja tvoj dom
Dok Besedim tmurno
Za tvoje dobro
Ti gledaš u stari
Prašnjavi digitron
Valjda je tako
Kada ozbiljnost raste
Taj fijaker koči
I konj slomi nogu
Neki od nas
Samo drže
Monolog
Kao profesori
Deci koja odu

4 Zida

Izvan ovih četiri zida
Ja sam niko, ja sam ništa
Između njih sam neko
Neko sa teretom
Kog si čekao
Jer san ti je rekao
Da sam sve sta si čekao
Ali uhvati me kriza
Identiteta i lične spoznaje
Mene niko ovde
Osim tebe ne poznaje
Da, ta istina grozna je

Van ovih četiri zida
Ja sam lice bez slike
Ja sam telo bez tona
Nemam jasnu definiciju
Ja sam zamišljen, nemam ime
Ja sam ivica prizme
Linija koja traži teme
Tražim tebe, tačku B
I tako spojen stobom
Ostanem bez promene
Magla koja sluti poraze
Ti me posedujes, korozni otrove

Van ovih četiri zida
Ja sam mešavina
Ljubavi, zla i stida
Umna igra, previše divlja
Pušten sa lanca ishrane
I kada te vidim dobijem smisao
Stisak za koji sam disao
Sahrani sve što sam pisao
Jer nemam svoju titulu
Ni jednu smernicu sigurnu
Prijatelji su davno prošlo vreme
Puštam suzu da posadi seme

Van ovih četiri zida
Vidim milion lica
Koje ne vide mene
Ja sam izgubljeni slučaj
Sve što znam su
Crne karte, cigarete i vene
Ideje vuču okidač
Ali impuls puni pištolj
I ovaj mrak me otkida
Zli duhovi drze moje telo
I svi se čine belo, gospodare
Ja nevidljiv pratim tvoje tragove

Van ovih četiri zida
Neko je igrač, a neko kliker
Nostalgičan duh doziva liker
Želiš me, jer sam otrov medom zasladjen
A moja crna duša ti pristaje
Slaže se sa svim što nosim
Prospi pepeo prošlosti po mojoj kosi
Moda je biti neprimecen
Obučen sam kao da dnevno umirem
I ja čekam da me ubiješ
Jer sam niko, a niko to zaslužuje
Daj mi svoj bol jer sam sebičan
Kada prošlost nazove ja se ne javljam

Van ovih četiri zida
Beograd mi se cini kao Kina
Iskrenost mi se cini kao mit
Ljubav mi se cini kao inat
Biti svoj je nešto što je postoji
I svi su oko mene izbledeli
Vidim figure iskrivljene
Srca koja su novcem kupljena
Samo ja i ti smo frikovi
Posmatramo ledeni sat
Koji razbija njihov svet dok otkucava
Ponoć je, a ja voljen kao niko
I večeras tonem sa tvojom slikom

Van ovih četiri zida
Svi me posmatraju
Jedino ti me vidiš i ne napuštas me
Kada uzme me mrak
Pun mesec i prazna flaša
Životna ironija naša
Mi ronimo u dubinama
Do kojih oni ne mogu doći
Mnogi su se na tom putu osakatili
Normalni smo otišli, drugačiji se vratili
Nije važno šta sam van ovih zidova
Jer tvoj zagrljaj je moj zaklon, slušam himnu tvojih otkucaja i impulsa
Važno je sta osećam kada te pogledam
Vidim tvoje oci u kojima prvog sebe ogledam