mural

Pod tamnim velom i brda imaju oči

I zato ću ove noći 

Videti ono što se retko vidi, 

Zavoleti ono što se stidi da mi se pokaže 

I u dubini njegovih suza, jecaja i krika

Pronaćiću mural mog lika 

Koji ne bledi, već ceo svet da vidi šta je ljubavna ilustracija, 

I ako mu kažem da je duša njime ispunjena, to više ni personifikacija. 

I negde na dubini okeana 

Zaroniću toliko da duše umre

Da u meni sve živo umukne

I ne dam ni se glas iskrade

Zaplesaću hrabro putem istine 

Ogoliću se pred Bogom i biću ranjiv još večeras 

I da izgorim do temelja želim da me vide njegove oči 

A ako to nije njegova mašta, vratiću ga samoći