Ambis tuge

Golo oguljeno stablo
Leži isečeno po zemlji ravnoj
I lišće uvelo opalo, a hrabro
Junacko i samo meni
Poznato zašto i kako je postalo takvo
A taj razlog je školjka
Usamljena na dnu mora
Želja bez prijatelja i bez strasti
Sve će to u vodu pasti
Okeane talas šalje
Nadahnuće koje trebam
Pustim da misli odu dalje
Preko sveta, preko neba
Sunce više ne posećuje
Moju staru kolibu od pruca
Ipak, život slamka je
Koja pukne i dodje samoća
Vetar i dim, poznanici
Vidjam ih na ovom slavlju
Slavim sam sopstvenu propast
I uhvatim sebe u zagrljaju
Lasta svoja krila širi
Sprema se da preleti svet
Da ugleda sebe u daljini
Da sretne svoju dušu i okonča let
To sam uvek bio ja
Pesma koja se vrti u krug
Klonem u ambis tuge za kraj
I ponovo isplivam telom na površinu

Besmisao

Svet je mračna misao
Trula pokvarena jabuka
Život je mutna voda
I ja se davim ispod površine
Put je dalek
Čekam voz koji nema šine
Bez cilja i smera
Ono što osećam iznutra
Je samo vrisak Iz divljine
Sve što vidim
Su mora i planine
Ali ne vidim kraj
Ovom smislu besmisla

Ljudi su često
Putnici kroz vreme
Dođu i odu u isti čas
Putevi se promene
Emocije se ugase
I držiš se za nadu
Da ona nešto spase
Svet je mračni tunel
Svi gledaju pravo
Hodaju beznadežno
Čini mi se, znaju
Da sudbina kad jednom
Otvori karte
Biće svejedno
Crvene ili plave
A ja nekad nacrtam hrabrost
I okrenem se vodi
Napunim pištolj ambicijom
Možda su nam ipak
Putevi srodni
I puknem ko iz topa
Iako ne vidim
Smisao početka
Ni srećan kraj
Ali se predam slobodi
Gde god da vodi..

Svet je klupko
Došao sam da
Razbijem enigmu
Da razmotam konce
Iako me stignu
Noge nisu umorne
Želje ne ginu
A opet sa druge strane
Mog crnila i tame
Ja živim između
Dva univerzuma
Ono što želim
I ono čega se plašim
Ako igram na sve
Da li su strahovi
Ipak jači?
Put je dalek
Voda je mutna
Boja mog srca
Je zeleno žuta
Zavist, kažeš
Možda
Priznajem da ima toga
Dnevniče, svest ne spava
Ali pucam iz topa
Pa kako bude
Ili kako treba
Izgubio sam se par puta
I vraćao sebe ponovo
To je beskrajni, neprestani vir
Koji vrti sve iz mene
Bermudski trougao
Mozak, srce i telo
Par kapi znoja i krvi
I onda sve
Sve iz početka
Hladna kafa i
Hladan tuš
Živeću pakost
Slomiću kost
Oprostite mi ako
Nekad
Spalim taj most
I uništim živote putnika
Posetioca besmisla
Koji smisao ne vide u meni
Latica ruže
Moja je ostavka
Oprosti ako sledi se krv
Ako od stida i nemoći
Da ikada nešto promenim
Ne zalijem tu biljku suzom
I nikada, nikada ne pocrvenim

A ljudi su ljudi
Vreme nas briše
Vezani tugom
Posmatramo kiše
Na našim ogledalima
Tako smo tužni
Svet je besmislen
Za naše
Ružne i prljave maske
A ova igra
Traje kao balet
I ja bih ti ponudio
Besmisleno i namćorasto
Da odigramo
Poslednji valcer
Ali strah kaže
Ugasiću se
I gde ću bez cilja i smera
Dalje
Da vrištim i gledam
Mora i planine
I umom prepešačim
Sve moje pustinje
Da li vredi što postojim?
Filozofski rečeno
Da li kamen ume da voli
Nekog kao tebe steno?
Možda sam vulkan
I doživim erupciju
I negde ode lava
Da nađe svoju sudbinu
I gde su se tačke
Gde su svi ti zarezi,
Šta ide dalje
Oprosti mi,
Ne znam
A bojim se saznati