Pasijans

Pogledam u daljinu
I pitam se
Da li sam spreman?
Za još jedan korak
U nepoznato
Da li me plaši
Što ne znam autora
Knjige života koju bacam na sto?

Pogledam dobro
U njegove oči
Nesreću njegovih zenica
Pre jutarnje kafe i posle spavanja
Plaši me to
Što svi ljudi će otići
A ostaće usamljeni
Mračni pasijans

Pogledam krivo
A ugledam istinu
Moje srce je opalo lišće
Život je večita jesen
Još malo pa sviće
Skupljam bol kao kesten
I pitam se
Da li ste svesni šta oseća
Opala kora ovog drveta?

Pogledam budno
A vidim snove
Labudove koji se ljube
I pitam se
Da li još uvek
Mislima slikaju
Viziju mog detinjstva?
Ili kroje odelo za mene
Po tuđim merilima
Bez mog neuvaženog prisustva

Pogledam u maglu
Ali ne vidim
To nebesko carstvo
O kome svi bruje
Da li se opet
Sa sobom i svetom
Samo igram žmurke,
Ne videći životne trenutke?

Pogledam u vrata
Kao dete nekada davno
I sada vidim razvoj i rast
Ali od mene se očekuje
Da budem mnogo viši
I da hladno zgazim sliku labuda
Da li me plaši što ne razumem stih
Osobe koja piše,
Ili me plaše očekivanja svih
I što znam da nisam stvoren
Da ih ispunim?

Pogledam slepo
U ogledalo
Uz jutarnju kafu kao jedini glas
I dok pričam sa cigaretom
Pitam se
Da li sam sopstvena smrt li spas?
Možda sam tako blizu, a tako daleko od tog carstva, odela, koje drugim kreiraju
I misle da je moj spas

Pogledam I vidim
Rezultat mog dugog neprijatelja
Da, razmišljanja
Možda sam zato umorna osušena grana
U vreme večite jeseni
I plašim se sebe sam
Možda ili ne, pitam se ja
Korak u nepoznato polje ili dva
Kako da odgovor pronađem sam,
I ko je ta jebena mizerna enigma?
Reci mi zašto će svi ljudi otići
A ostaće usamljeni pasijans?