Cigareta

Ovo je bila moja poslednja reč
Scenario mono drame i cigarete
Osetio sam probudjen prokleti bes
Sam bez slobode i gavrani koji lete

Okružen talasom tame u parku
Ispred crkve na ulici gde sam te sreo
Sve je ličilo na moju takvu farsu
Suze su me podsetile da tako sam hteo

Ovo je bio moj poslednji zagrljaj
Duha koji se lomi da vrati mi prošlost
Lakše cu podneti smrt nego zaborav
Samoća razume tu sam omiljeni gost

Svetlo semafora je jedino što sija
Pocepano srce i iscezla duša
Tugu melanhonlije ne leči anestezija
Samoća je jedini prijatelj koji me sluša

Ovo je sve što sam hteo reci
Na trotoaru mog samouništenja
Ja sam usamljen putnik i možeš preći
Sve naše mostove i "Ljubavi, doviđenja"

Ovo je bila moja poslednja reč
Vratiću skrhano telo u sanduk
Sve se vrti oko tebe i smrti već
Radije bih umro bez tebe i živeo u paklu

Ovo je moje poslednje "Zbogom''
I sada živim pod znacima navoda
Zovi me zauvek sopstvenim robom
Cigareto moja koja ne sagoreva

Dilema

Ja sam uzrok tvog problema
Talas upitnika i dilema
Ja sam crna kiša što se sprema
Sivi oblak koji se ne menja

Ja sam mastilo bezbojno i bedno
Oko sunca koje vidi očigledno
Ja sam čedo gladno i žedno
Svom životu delujem bezvredno

Ja sam tihi zadnji otkucaj srca
Zubor reke tvojih bisernih suza
Ja sam narkotik, a ti si narkoman
Podsetnik da ne možeš biti sam

Ja sam veštac koji pali žrtve
Nemoćan da ikada vratim mrtve
Ja sam beskrajni krug i još više
Bačen u tamu za sve što ne diše

Ja sam alfa omega i beta
Tornado koji rusi ivice tvog sveta
Ja sam sve sto nisam i jesam
Ali nikada tajna zbog koje si srećan

Ja sam svako tvoje "da" i "ne" u glavi
Pero koje nikada tačku da stavi
Ja sam otvoreno pismo na tvojoj travi
I pročitace ga samo neunistivo hrabri

Ja zaspim kao odluka, probudim se kao dilema
I tvoje molitve zna ovaj hram
Ti nekada kao vreme se menjaš
Zalazak sunca i ponovo mrak

Ti si način na koji udišem dan
Tvoj korak je samo latica ruže
Ja zaspalo dete u večiti san
Koje prstom teži da se ovo dvoje drže

Pasijans

Pogledam u daljinu
I pitam se
Da li sam spreman?
Za još jedan korak
U nepoznato
Da li me plaši
Što ne znam autora
Knjige života koju bacam na sto?

Pogledam dobro
U njegove oči
Nesreću njegovih zenica
Pre jutarnje kafe i posle spavanja
Plaši me to
Što svi ljudi će otići
A ostaće usamljeni
Mračni pasijans

Pogledam krivo
A ugledam istinu
Moje srce je opalo lišće
Život je večita jesen
Još malo pa sviće
Skupljam bol kao kesten
I pitam se
Da li ste svesni šta oseća
Opala kora ovog drveta?

Pogledam budno
A vidim snove
Labudove koji se ljube
I pitam se
Da li još uvek
Mislima slikaju
Viziju mog detinjstva?
Ili kroje odelo za mene
Po tuđim merilima
Bez mog neuvaženog prisustva

Pogledam u maglu
Ali ne vidim
To nebesko carstvo
O kome svi bruje
Da li se opet
Sa sobom i svetom
Samo igram žmurke,
Ne videći životne trenutke?

Pogledam u vrata
Kao dete nekada davno
I sada vidim razvoj i rast
Ali od mene se očekuje
Da budem mnogo viši
I da hladno zgazim sliku labuda
Da li me plaši što ne razumem stih
Osobe koja piše,
Ili me plaše očekivanja svih
I što znam da nisam stvoren
Da ih ispunim?

Pogledam slepo
U ogledalo
Uz jutarnju kafu kao jedini glas
I dok pričam sa cigaretom
Pitam se
Da li sam sopstvena smrt li spas?
Možda sam tako blizu, a tako daleko od tog carstva, odela, koje drugim kreiraju
I misle da je moj spas

Pogledam I vidim
Rezultat mog dugog neprijatelja
Da, razmišljanja
Možda sam zato umorna osušena grana
U vreme večite jeseni
I plašim se sebe sam
Možda ili ne, pitam se ja
Korak u nepoznato polje ili dva
Kako da odgovor pronađem sam,
I ko je ta jebena mizerna enigma?
Reci mi zašto će svi ljudi otići
A ostaće usamljeni pasijans?