1000 Noći u Parizu

Zavio sam želju u crno
Ostao sam nedorečen
Mazim te u snu, moja srno
Iste su nam misli, svako veče
Ja sam vernik, ali nemam mir
Jer bio sam jedino stoti u nizu
Tražio ljubav, a dobio hir
I umro za hiljadu noći u. Parizu

Imao sam besprekornu svetlost
I menjao je za večitu noć
Kuća bez krova je moje mesto
Bezbojna uspomena i srušen most
'Ja sam ljubavnik, a ne saputnik'
Govorim istinu sa suzama u nizu
Muzika je izgubila svaki ton
Kada sam pao i umro za hiljadu noći u Parizu

Gradio sam naš dom od blata
Nesvesno ranio sebe kao nikada pre
Shvatio sam da je tvoj dodir stakla
Postao moja stvarnost i zato iščezne sve
Mračni grad svetlosti bez šuma i krika
U glavi premotavam tebe i "Za Elizu"
Srce puče kad "Zbogom" me ostavi bez kiseonika,
I sad živim sam hiljadu prvu noć u Parizu

Krvavi Zid

Oči ugledaju krvavi zid
Pukotina herca
Čemer, smrt i stid
Plač u tonu terca

Rečima naslikam
Nem prirodan ton
Razvijen film iz glave
Mrak se čuje, čeka me on

Usamljena cigareta
Dim koji ka tebi ide
Suze plešu u ritmu vetra
Oči zatvorene vide

Crni kaput do zemlje
Otresit i bolan korak
Biće početak, seme, temelj
Kraj sam probao, ukus je gorak

I tako, krvavi zid
Rupe od školjke na našoj obali
Pismo u boci i mislima slikam,
Trag u mislima je sve što imam

Tako smo blizu, a tako se oprostili
Bisere sreće smo premostili
Život je tren u kome smo se davili
I leži spomen svega što smo ostavili

Pričam u sebi

Pričam u sebi
Gutam tvoje reči
Popijem taj otrov
Da me izleči

Vremena nema
Voli me sada
Kao što me vole
Demoni iza mene

Priznam u sebi
Sakrijem od drugih
Zagrlim maštu
Sam se probudim

Tražim svedoka
U 04 ujutru
Krvavog oka
Da pogleda sa mnom

Igram na rizik
Duša se nada
Tama je večnost
Sutra je danas

Vreme ima način
Na koji te briše
I suza je verna
Ali ostaje tajna

Gazim po cveću
Ništa nema smisla
Verujem nebu
Jer jedina mi je vera bliska

Pričam u sebi
Stvarnost me plaši
Istina strepi
Monotonija me gasi

Pričam sa sobom
Ispred kreveta i pisma
Očekujem tu zoru
Kad će sve imati smisla

Pričam sa zidom
Proveravam dokaz
Da osećaš sitost
Što ponizno sam hodam

Da li kad govorim
Ima više istine ova laž,
Ili kada slažem sebe
Lakše je srcu da prihvati to?

Pričam i dalje
Sve je ništa
Ništa ne govore
Pocepana pisma

Sa štitom na sebi,
Sa trnjem na telu,
Sa istinom ispred sebe,
Zabodi mi strelu

Sa ratom u umu,
Sa metkom na drumu,
Sa otrovom u sebi,
Ležim kraj senke

Nekad je svedok
Pevao istinu
Sada su mere
Sve protiv mene

Nekad sam pričao
Imao slobodu
Sad streljan na putu
Skačem u vodu

U vinu je istina
Pričam u sebi
I popijem otrov
Da umuknem o tebi

Vrisak

U sred ledene kiše
Začuo se vrisak
Ničeg nije bilo više
Osetio sam stisak

Opkole me mačem
Razbiju očuvani gard
Iz nemoći zaplačem
Padnem pred oltar

Pet vekova lutam
I ne nađoh srcu lek
Otišli su preduboko
Šta je još jedan vek?

Previše sebe dam
I vrati se bumerang
Šta vredi što ovo znam?
Istu priču ponavljam

Nemam li ja srce?
Da li zato ruše gard?
Ja i dalje dišem
Ni živ ni mrtav sam

U sred požara
Duša se gasi
I nada ne živi
Kada umiru strasti

Rastanak boli
Kao sama smrt
On je njen odraz
Ona je naš put

Ove zadnje reči
Meni su šok
I čućeš vrisak
Moj duševni skok

Vidim te i slep
Govorim i nem
Želim uništenje
I novo stvaranje

Sećanje boli
Više od rane
Odoliću, preboleću
Kada srce stane

Srce gradim
Padaju cigle
Vrištim jer bodu
Nevidiljive igle

Znaćeš šta je
Tišina duše
Nemoć za pomak
Kad suze presuše

Da li sada oko
Nema ništa protiv?
Ako stopira vreme
I sipam otrov

Možda oslepim
I takav progledam
Daljinu koja boli
Mač koji kožu goli

Igra je tvoja
Ti si njen kreator
A kakav ti je plen
Takav si predator

Čuo sam vrisak
Video sam suze
Čitao reči što sudbinu kroje
Došao je đavo da uzme

To srušeno telo moje
Čoveka iz ogledala
Pucam i rasipam boje
Uz vrisak ispuštam poslednji dah

Mržnja

Mržnja
Moje zatočeništvo
Moj tunel bez svetla
Moj mrak beskrajan
Sve je dobilo metak
Svaka tačka je rana
Svuda oko mene je krv
Mržnja je put
Koji mi crtaš
Koji moram da hodam sam
Svaki je isti dan
Ležim, potpuno nemoćan
Čekam i slušam
Tik-tak, aparat radi
Znači da i dalje kuca
Slomljeno srce u nadi
Zavij me u crno
Napiši mi kraj
Crnim mastilom

Da sam ja kriv 

Sve sam upropastio
Sve sam uništio
Zato sam ovde
Svuda oko mene je krv
Mržnja je sila
Ona je put
Plaši me senka
I ovaj, sledeći dan
Svaka rana je otvorena
Pokušavam da
Ih izlečim iznutra
Ali simptomi su počeli
Koža mi je opala
Duša je mrtva
I sve je više mrtva, što je duže truješ ti
Svakog sledećeg jutra
Mržnja je opasna
Mržnja je okrutna, i pakosna
Postaješ njena žrtva
Mržnja je destruktivna
Ona je sila koja teži
Ona je duh koji reži
Hrani se besom
Zato nisi gladna
Ovaj put koji mi daješ
Shvatam da je kazna
Mašta je prazna
Ljubav je prošlost
Mržnja je put
Mržnja je most
Otkidan živac
Slomljena kost
U tvoje telo, ušetam bos
Kada dodirnem te
Osećanje sa tvoje strane
Je isuviše odsutno
Da bi ti se sada kleo
Molio i ponizno te hteo
Zato daj mi crni veo
Izvešću sebe, zavešću smrt 
Iz ovog puta, naćiću drugi put

Željo

Željo moja,
Snove moj,
Meseče,
Sunce,
Ljute suze
Večeru mi služe
Oči kruže
Po svetu tvom
Traže spokoj
Vide te
U praznim licima
Prolaznicima,
Putnicima voza,
Litar agonije,
Dnevna doza,
Vide te u
Sitnicama,
Birtijama,
Kafanama,
Ljubabnim
panoramama,
I sve je opet
Postalo pakao,
Anđele,
Đavole,
I kamen je zaplakao
Kiše su presušile,
Nebo je posivelo,
Umro sam,
Od želje te,
Ali nikad nisam oživeo

Željo moja,
Oblače,
Pratim tvoje
Brze korake,
Srčane preskoke
I zastoje,
Pitam sebe
"Zašto, hej?"
Gledam kako,
Odlaziš od mene,
I zvezde se pomole,
Ali ne dolazi
Do promene,
Do obraza
Koji rumene,
Suzo moja,
Kunem te,
Latice ruže
Crvene,
Dugo moja,
Čekam te,
Sve reči sveta
Su iščezle,
Jer nemam snage
Da priznam noći,
Moje tajne,
Ove bajke,
Večeras su svi moji
Leptiri slomili
Svoja krila,
Na putu do srca tvog,
Večeras su sve
Željo moja,
Oprosti mi
Čak i neoprostivo,
Sanjam te svaku noć,
Patim jer ovo
Budno stanje,
Nije rešivo,
Osećam te pored sebe,
Nepogrešivo,
Gledao sam te,
Samo se nasmešio,
I pitao sam te,
"Gde sam pogrešio? "
Eh..
Željo moja,
Snove moj,
Otvorena rano,
Sipaću so,
Uvenuće poslednja
Nada, poslednji cvet,
Ali hej,
Neću ni malim prstom
Zahrebati tvoj svet..
Sunce,
Zvezdo,
Meseče moj,
Preklinjem za
Još jedan ples,
Još jednu šansu,
Da budem tvoj
Željo moja..
Nisam ni svoj..

Sudbina...

Večeras je odlučno uzela sudbina
U rukama svojim koktel od krvi i vina
I rasipala svuda po pocepanoj postelji
Od dana kada ljubav je prestala
Da umire i da se ponovo rađa i stvara
I onda u tom času zabije konac i iglu
Da kreira tkaninu samo za mene
Večeras odelo ja nosim i magla
Je svd što me oslepi kada hodam
Putem beskraja koji vodi do nigde
I rasipam rafalno uspomene
Nekad su slatke, sada gorke ove igre
I polijem koktelom osušene ruže za kraj
Bacim taj novčić za sreću u reku
Moje su ruke sada dale svoj oproštaj
Krijem se ispod dima da me ne vide sudbina
Poželeći da zvuk tišine traje kao ovaj dan
Večan i sumoran i tmuran i besan
Đavoli mi daju savete, pakao je tesan
Dolazim pijan od tuge, od ljubavi trezan
U hram slomljenih da poljubim ikonu
Koja predstavlja spokoj i mir i sreću
I možda te nekad spustim na zemlju
Na kojoj ću ležati od istine bežeći
Tražim gde se poslednji put
Začuo taj izgubljeni glas

Večeras su svi mrtvi u meni živi
Izgubljeni su nađeni, nevini su krivi
Bivše ljubavi su tu, bivše mržnje su put
Na kojim gazim, i ka kojim se vraćam
Emocija ti kasni, ali ja neću pasti
Sudbina je dala obećanje da večeras časti
Prošlost je zamolila da večeras ne slavim
Sadašnjost me lupi nožem u glavi
Moje telo je koma, moji su snovu su pali
Zato nikada ne vidim koji putevi su pravi
Večeras kada sudbina naša položena tela lancima steže
Naćiću snage u liniji koja srca nam veže
Ti uvek možeš pustiti svoj deo
Ja ću uvek čekati da stena dobije puls
Da mrak dobije boju, da mrtvo dobije život
Da krv počne da pumpa, da nestane sve što je sivo
Ne mogu da operem tugu ovom kišom
Šta ti je mesec uradio sa dušom?
Svest mi kaže da nijedno osećanje nije večno, znoj i suze su dokazi da znam
A ja bos hodam, putem koji gori mi kožu
Da bih našao mesto gde sam poslednji put bio čist, spokojan i srećan

Narnija

Narnija
Mašta hladnija
Od ruke koja
Ne prašta
Satkan od suza
Mokro je telo
Stopim se sa kišom
Kada pokisnem
Jedna čaša za tebe
Za stvar koju ne možeš
Da potisneš
Vrelo srce, hladan leš
Ja sam postao
Uništen

Narnija
Nikada dan nije
Bio ovoliko duži
Lutam u tamnim prolazima
Gde đavo jedino kruži
Grad greha
I flaša straha
Slepe oči bez leka
Dišem bez zraka
Idem bestraga
Ostaje mećava
Tvoja predstava
Koju više ne slušam
Zapališ vatru
Da budem pepeo što pre
I gledaš me kako ležim
Napušten

Narnija
Istina nikada nije bila
Lažnija ili stvarnija
Nikada ovako
Nepredvodiva
Želja me je vodila
Do zla koje se niže
Ovo je kratki siže
Tvojih odluka
Samo priča
Jedan put bez povratka
Sve je čvrsto kao stena
Osim mene
I kada srce stisnem
Ništa ne ostane
Jedna suza za stvar
Koju ne možeš da potisneš
Meko srce, kamen leš
Ja sam još jednom
Upravo ostavljen

Jazz

Te noci kada sam slusao jazz
Javila se misao i bila je sve
Ali nisam cuo tu rec od tebe
I shvatio sam sto ne mogu pronaci rez
Te noci kada sam slusao jazz

Ledeni breg i na srcu jed
I dalje trazim da nadjem sto pre
Slabu tacku i na njoj nacrt mape
Da dosegnem srz i progledam slep
Te noci kada sam slusao jazz

Ovom stazom hodaju jaci
Ali se svejedno borim kao lav
Ne mogu protiv vatre i kazem sebi "ne placi"
Jer tu gde trazim svoje mesto necu ostaviti trag
Ti se okrenes i na sve to ostavis kez
Razmisljao sam te noci slusajuci jazz

Da li mi zaista ikada laska?
Namazan pogled isplaniran gest
I tvoja sofisticirana maska
Prolivena voda da ubije zedj
Razbijam um slusajuci jazz

Iza tog crnog skupog kostima
Debelog sloja ciji sadrzaj ne znam
Da li se krije osoba ili verzija lepog filma?
Da li da pobegnem nogama u bestrag?
Pustim suze na slobodu slusajuci jazz

Nijedna nota nije docarala srecu
Vec surovo i pakosno budjenje
Iz snova pun znoja paleci svecu

Jer sahranjujem moral ne nalazeci tvoj rez
I onda te upitam i zastanem jer ponovo ugledam

Surov, ispegldan, isplaniran, doteran kez
Valjda odgovor koji cekam citav vek

I nije dovoljno da ogrebem tvoj svet
Sada javno priznajem jer to je sve
Sto sam cuo te noci kad ljubav umrla je

Sreća počiva na groblju za sanjare
I sada te napuštam, odlazim tužno slušajući jazz

Persona non grata

Glas mi je pokidan ton
Isprekidana linija
Na kojoj gazim
Bila je pravi put
Ali sam skrenuo
I ne vidim ništa sad
Ne verujem ničemu
Ničemu se ne nadam
Zato padam svačemu
I polako propadam
Ti si razlog za sreću i bol
I ja sam dotako dno
Zavirio ispod, iskopao zlo
Moja je lopata
Na čelu piše mi "kriv"
Glas mi je postao pokidan ton
I ne znam šta da radim
Kada jednom nestane sve
Za šta sam se borio
I ne znam kako da očistim greh
Pokleknem i zamolim te
Da vratiš se svemu
Što sam stvorio..

Ruka je vezana sad
Korak ili dva i strah
Povuče mene u mrak
Odvedem sebe
Na mestu gde
Ruže cvetaju i snovi putuju
I pokušam da oživim
Jednu uvelu beživotnu
Od života odvojenu laticu
Ali ruke su mi vezane sad
Glas mi je nestao skroz
Nekad te probudi san
I postaneš nemoćan
Ne znam šta da radim
U ovim dubinama
Kako da se snađem se
Na tvojim visana
Kad svejedno guram se
I želim da padnem
Jer zaslužujem pad
Polako propadam
Korak mi je slab
Na licu piše ti "kraj"
Iako preklinjem
Džabe je sve jer znam
Da budim se nemoćan

Čovek ima običaj
Da greške ponavlja
I da ode kad zaškripi
Kad pati da zavrišti
Kad oseti da je nesrećan
Kad ponos ušeta
Kad ljubv te napusti
I slika se pokvasi
Tužnim akvarelima
Mene istina obesi
Grešnim delima
Ali ja sam slikao tu
Sliku poraza i očaja
I doveo sebe na dnu
Ljubavnog poraza

Srce može
Dodirnuti neopipljivo
Pokrenuti stenu
Sahraniti senu
Videti istinu
Zakopati laži
Srce jedino vidi
Ono što telo traži
Ali nekada ume
Ugasiti sveću
Izgovoriti "neću"
Odbiti odbijanje
Prihvatiti opijanje
Iluzijama koje stvaramo
Duhovima kojima se udvaramo
I videti zid
Gde stoje vrata
Na čelu piše mi "stoj"
Ja sam persona non grata
I ljudi odu kada zaboli
Ili kad srce ne ume da voli
Svako ima put
Svaka boja ima ton
Glas mi je sada isprekidan
Nažao, napaćen, monoton

Čovek ima običaj
Da nesvesno povredi
I postane životinja
Kada misli da čeka ga vir
Instiktom opstanka
Mehanizmom odbrane
I ne znam šta da radim
Kada dođem do
Sopstvene sahrane
I voleo bih da mogu
Da nas iscelim
I pokažem kajanje
Na najveći način od svih
I hteo bih, hteo bih..
Ali ja sam gubitnik
Ničemu se ne nadam
Ne znam kuda krenuti sada
Srušio sam kulu karata
Stojim u želji za poslednji let
Pokriven tamom
Osećam tvoj led
Ja sam od danas
Persona non grata
I nadam se da ti donosi sreću
Kada mi zatvoriš vrata