Otkucaje odbrojava
Svaki deo kvari se
Bez molitve za spokoj tih
Jezik mi je beo sav
Mozak kasni sa odgovorom
Psiha mi oslabljuje
U lavirintu sumnje živim
Al' tu se krije tajni voz
Vodi me u vremeplov
Kada nisam bio slep
Oči su tražile nadu u toj propasti
Gledao sam ptičice
Slušao cvrkutanje
Sad tama je moja i ja sam njen
Uvek sam bio svima savršen plen
U srcu nosim bezbrižnost
Ali ne osećam se bezbedno
Život postaje zatvor za nepravedne krivce
Sad razumem zašto želiš da slušam ptice
I postoji pravilo
U mojoj knjizi senki
Kada srce pukne života mi svoga
Delićemo krv sa noža istoga
Krv se meša sa tišinom
Oštricom krivice
Vezani u mračnoj sobi, al' sebičan sam
Smrt je samo moj hobi, ostaću za kraj
Da u svakom bolu smejem se
Da u hladnoći duše grejem se
Da kad se reč na empatiju sapliće
Da se iz tog sanduka podignem
Resursima snage uma svoga
I biće ono najjače
Kad kao dete zaplačem
Setiću se dok se život smanjuje kao crv
Da delićemo istu krv
Sa noža...
Možda sutra setiš se
Ova reka je iste dužine za sve
Svakom dođe čas, kad mu stane sat
Tempus omnia revelat
Došlo je vreme za, Bočeli
Naš je odnos Dardaneli
Pogrešan osvrt i udari te grom
Moj finalni nervni slom
Pred novi brodolom
