moje telo je umetnost,
to ti govori svaka moja kost,
moje srce je most,
i ako ga pređeš,
više nisi dobrodošao gost
moje ruke će boje razliti,
moje rane su grafiti,
obeležja grešaka iz prošlih vremena,
i ako ih dodaš,
ostaćeš u njima
moja koža je suvo lišće,
moje oči su spektar nijansi,
i kada vidim koliko je sati,
časovnik pukne na pola,
tad vreme stane, i duša je gola
moji nokti su zariveni,
u mesto na tebi rezervisano,
i kada mastilo porumeni,
bićeš jedini kome je to znano,
zašto i kako i poreklo rukopisa..
moja ljubav je potpis,
uklesan na kamenu tajni,
kriješ ih kao sveti dokaz,
rukuješ se anđelom koji je đavo,
ulaz je slobodan, ali pazi malo..
moje jutro je talog kafe,
energija zombija kada svane,
uvod, zaključak, i težak rasplet,
zbir trajanja ljubavi, naše vrline, i mane
moje oči su željne da obelodaniš..
moje telo je umetnost,
priču ti govori svaka masnica modra,
moje srce je jače nego kost,
koju bih radije đavolu da prodam,
ali svaki pas je vlasniku odan..
moje sve je tvoje sve,
ko je taj čovek u senci bez tebe,
koje to sveće gore na mostu,
pale mi telo, gore mi kosu,
spali me celu, nek pepeo prosu..
