Kucne ponoć na vrata
U taj čas k'o iz inata
I pojaviš se, ti najsvetija
A moja duša, nikad mizernija
Ustadoh iz depresije,
Da te zagrlim, najmilije,
U stanu oseti se hemija,
A u srcu lupa boemija
Udahnem na svoju štetu
Dim kad zapalim cigaretu,
Još da oteram strah lepezom,
Da ne padneš, moja zvezdo
Još jedan minut ili beskonačnost,
Čekam dok traje nestvarnost,
A ti goriš, nikad vrelija
Moja želja nikad ostvarenija
I kažeš mi "sad ću otići"
Drugim rečima, c'est la vie
Nije uvek isti put za dve
Duše koje se mimoilaze
Kucne ponoć na vrata,
Ljubavi, gde je lopata?
Da sahraniš ljubav tu
A moja duša prati te u snu
