Kaplje crno mastilo
Krv zenice oka mog
Otkrio sam boju poezije
Crno bela, pocinje moj rekvijem

Svakim danom osecam
Rastes kao moja kost
Morao bih da se slomim
da iz mene izadjes,
i sagradis most


''Zbogom'' je perverzija
Tuga je moja bolja verzija
Trgne me iz ovog ledila
Ali je ne osecam
Jer na srcu jos deluje anestezija


Flegmatican, bezdusan
Epitet moje duse je tuzan
Dosao sam da ispovedam svoju ljubav
Ali dosao sam, ovaj put... nenaoruzan


Beskrajna tvoja utopija
Negde ces je pronaci na svetu
Ja samo gledam previse crno
\Da bih se obradovao tom cvetu

Ljudi su puni praznine u sebi
Nesetljivo miluju zivot
A ja nisam tako jak, kao ti, kao svi..
Eksplodirao je moj sat, tak-tik..

Veciti plamen postace more
Planeta emocija nestace u trenu
Dezinfikovacu srce do zore
Dok ne ugledam svoju mracnu senu
I ona je od mene odustala


Kaplje crno mastilo
Istog tela, prosle duse
Otkrio sam da sam potpuno sam
Oduzet od svih emocija
Lezim kao slomljen ram..

Gde si??

Gde si?
setam kroz Brace ribnikar,
sedam i nesto koraka,
i par filozofskih uzdaha,
moja je sreca
ovde nasla svoj dom,
zauvek sam duznik
svemu tvom,
ti imas konce za svaki slom.

Gde si?
u mislima obala Dunava,
i bese krasna Tvrdjava,
na licu nevina sreca
ocuvana, nezna, beskrajna,
ovde je disati pakosnije,
cekam tvoje daleke vetrove,
da oteraju mi
neprelazne kosmare

Gde si?
bivsi tvorcu moje jutarnje radosti,
izleci mi srce od ove trule pakosti,
previse je otrova u meni,
stid me je da zaplacem u seni,
samo tu se osecam kao kuci,
makar hodao Jervejskom plakajuci,
moja suza tu imala je car,
a Beograd svra neku drugu stvar..

Gde si?
Pretrcao bih sve doline,
preleto bih sve planine,
za tracak uspomene koja mi treba,
za parce Banatskog hleba,
sve ce reke presusiti
osim mog okeana tuge,
i u njemu plava zvezda, ali nije nasa,
sve mi osim tvoje topline,
u zimskom Beogradu prasta,,