daleko

u ovom mračnom
uglu mog života
i dalje se trudim
da naučim
kako da vratim
sve delove sebe
koje su drugi
ukrali i pobegli
u drugim dimenzijama
i da tim
slomljenim delovima
naučim da volim sebe
jer stari načini
ne otvaraju nova vrata
i neke kapije
su zauvek zatvorene
za njihove stihove,
uvrede, i kletve,

sugestije i pridike,

ponižavnja i diskriminacije,

loše dijagnoze,

emocionalne manipulacije,

krvave stigmatizacije,

nestajem u vidu praha
daleko od svih,
daleko od srca,
i vise se ne vracam

u ovoj beloj svetlosti
koja plaši siluete
u mojoj sobi, 

u 3 ujutru

posmatram paukove

kako prave svoje gradove

žele da živim u njima

ali pre bih se odrekao

takve "porodice"
cekam da demoni proslosti
otputuju nazad
jer mi je dosta
njihovih zlodela,
ratnih podela,
slupanih kompasa
ljubavi i morala,

ko sam ja,

koga volim,
koga sam voleo,
koga sam ostavio,
gde sam pogresio,
koga sam udaljio,
moj je zivot,
ne njihova interpretacija,
ne mozes da pravis senke,
kod mene je olovka,
neke su boje
zauvek ugusene
njihovim mrakom,
ali odleteo sam
krilima nade
daleko od svih,
daleko od srca,
daleko od sebe
kojeg su hteli
da uniste,
zbogom

u ovoj sekundi

verujem svemu 

i ničemu

i nikome

okrećem se nauci

i veri 

i svim bojama

pripadam

nikome ni sebi

zli jezici se čuju

ali dobrota

uvek ispliva

zapamti ovo

zapiši sve u srcu

spakuje sve

i zapali

neka gori

plamen moje ljubavi

učim i dalje

da se volim

svim koricama

spaljene knjige

u kamionu

okrečen se zidovima

opijam se u dimu

a vi ste pepeo

ko sam ja

šta je greh

od čega bolujem

gde je lek

nije vaša stvar

konačno nestajem

daleko od vas

daleko od svih

zbogom šapućemo

ja i stih