U sred ledene kiše
Začuo se vrisak
Ničeg nije bilo više
Osetio sam stisak
Opkole me mačem
Razbiju očuvani gard
Iz nemoći zaplačem
Padnem pred oltar
Pet vekova lutam
I ne nađoh srcu lek
Otišli su preduboko
Šta je još jedan vek?
Previše sebe dam
I vrati se bumerang
Šta vredi što ovo znam?
Istu priču ponavljam
Nemam li ja srce?
Da li zato ruše gard?
Ja i dalje dišem
Ni živ ni mrtav sam
U sred požara
Duša se gasi
I nada ne živi
Kada umiru strasti
Rastanak boli
Kao sama smrt
On je njen odraz
Ona je naš put
Ove zadnje reči
Meni su šok
I čućeš vrisak
Moj duševni skok
Vidim te i slep
Govorim i nem
Želim uništenje
I novo stvaranje
Sećanje boli
Više od rane
Odoliću, preboleću
Kada srce stane
Srce gradim
Padaju cigle
Vrištim jer bodu
Nevidiljive igle
Znaćeš šta je
Tišina duše
Nemoć za pomak
Kad suze presuše
Da li sada oko
Nema ništa protiv?
Ako stopira vreme
I sipam otrov
Možda oslepim
I takav progledam
Daljinu koja boli
Mač koji kožu goli
Igra je tvoja
Ti si njen kreator
A kakav ti je plen
Takav si predator
Čuo sam vrisak
Video sam suze
Čitao reči što sudbinu kroje
Došao je đavo da uzme
To srušeno telo moje
Čoveka iz ogledala
Pucam i rasipam boje
Uz vrisak ispuštam poslednji dah
