Glas mi je pokidan ton
Isprekidana linija
Na kojoj gazim
Bila je pravi put
Ali sam skrenuo
I ne vidim ništa sad
Ne verujem ničemu
Ničemu se ne nadam
Zato padam svačemu
I polako propadam
Ti si razlog za sreću i bol
I ja sam dotako dno
Zavirio ispod, iskopao zlo
Moja je lopata
Na čelu piše mi "kriv"
Glas mi je postao pokidan ton
I ne znam šta da radim
Kada jednom nestane sve
Za šta sam se borio
I ne znam kako da očistim greh
Pokleknem i zamolim te
Da vratiš se svemu
Što sam stvorio..
Ruka je vezana sad
Korak ili dva i strah
Povuče mene u mrak
Odvedem sebe
Na mestu gde
Ruže cvetaju i snovi putuju
I pokušam da oživim
Jednu uvelu beživotnu
Od života odvojenu laticu
Ali ruke su mi vezane sad
Glas mi je nestao skroz
Nekad te probudi san
I postaneš nemoćan
Ne znam šta da radim
U ovim dubinama
Kako da se snađem se
Na tvojim visana
Kad svejedno guram se
I želim da padnem
Jer zaslužujem pad
Polako propadam
Korak mi je slab
Na licu piše ti "kraj"
Iako preklinjem
Džabe je sve jer znam
Da budim se nemoćan
Čovek ima običaj
Da greške ponavlja
I da ode kad zaškripi
Kad pati da zavrišti
Kad oseti da je nesrećan
Kad ponos ušeta
Kad ljubv te napusti
I slika se pokvasi
Tužnim akvarelima
Mene istina obesi
Grešnim delima
Ali ja sam slikao tu
Sliku poraza i očaja
I doveo sebe na dnu
Ljubavnog poraza
Srce može
Dodirnuti neopipljivo
Pokrenuti stenu
Sahraniti senu
Videti istinu
Zakopati laži
Srce jedino vidi
Ono što telo traži
Ali nekada ume
Ugasiti sveću
Izgovoriti "neću"
Odbiti odbijanje
Prihvatiti opijanje
Iluzijama koje stvaramo
Duhovima kojima se udvaramo
I videti zid
Gde stoje vrata
Na čelu piše mi "stoj"
Ja sam persona non grata
I ljudi odu kada zaboli
Ili kad srce ne ume da voli
Svako ima put
Svaka boja ima ton
Glas mi je sada isprekidan
Nažao, napaćen, monoton
Čovek ima običaj
Da nesvesno povredi
I postane životinja
Kada misli da čeka ga vir
Instiktom opstanka
Mehanizmom odbrane
I ne znam šta da radim
Kada dođem do
Sopstvene sahrane
I voleo bih da mogu
Da nas iscelim
I pokažem kajanje
Na najveći način od svih
I hteo bih, hteo bih..
Ali ja sam gubitnik
Ničemu se ne nadam
Ne znam kuda krenuti sada
Srušio sam kulu karata
Stojim u želji za poslednji let
Pokriven tamom
Osećam tvoj led
Ja sam od danas
Persona non grata
I nadam se da ti donosi sreću
Kada mi zatvoriš vrata
